Anka Vasković

Krajem decembra prošle godine prilikom pada, polomila sam ruku u ramenu. Na moju sreću to se dogodilo u neposrednoj blizini Energetixa. Odmah po ulasku u zgradu, pritekli su mi u pomoć prisutni saradnici i dr Sremčević, koji je odmah konstatovao prelom ramena. Pošto je bilo očigledno da imam velike bolove, postavili su mi četiri „lutajuća srca“ na povređenu ruku, bakarnu narukvicu i sve to umotali u maramu. Po dolasku na kliniku „Banjica“ dežurni lekar me je upitao: „Koga ste vi doveli? Gde je pacijent?“ Odgovorila sam: „Ja sam, polomila sam ruku“. Doktor je na to rekao: „Da ste polomili ruku, Vi biste vriskali od bolova toliko da bi se orila Banjica“. Na insistiranje moje ćerke, uradio je snimak ramena i konstatovao da ne samo da sam polomila rame već sam ga i smrvila. Videvši da nosim lutajuća srca upitao je šta mi je to, a zatim rekao: „Da, i moj deda lekar lečio je ljude u ratu nečim sličnim – magnetima“. Odmah me je ujutru operisao, ugradio proteze, ali na moje veliko iznenađenje, iste magnete je nakon operacije postavio na operisanu ruku i preko zavoja napisao „MG“ (magnet). Bila sam mu zahvalna jer posle operacije nisam imala potrebe za analgeticima radi smanjenja bolova jer su to uradila moja četiri „lutajuća srca“. Rana je zarasla za 7 dana i već sam mogla da pokrećem ruku bez bolova. U magnetnu terapiju sam uvek verovala, ali ovoga puta sam se uverila da su magneti spas za prestanak bolova. Zahvaljujem Energetixu što je ovako nešto plasirao na tržište, ali i mojim menadžerima Mirjani Simonov i Gordani Ilić koje su magnete postavile na pravo mesto.

Ključne reči