Ovo je jedna od najzanimljivijih i najkontraverznijih „bolesti danaÅ¡njice“. Lekari imaju razliÄitete stavove kada je ovaj sindrom u pitanju, neki ga prihvataju kao ozbiljnu i iscrpljujuću bolest dok drugi lekari odbijaju da hroniÄnu slabost i umor prihvate kao zvaniÄnu dijagnozu uprkos tome Å¡to pogaÄ‘a preko 90 miliona ljudi Å¡irom sveta.
Kurkuma je viÅ¡egodiÅ¡nja zeljasta biljka koja potiÄe iz Južne Azije. Pripada familiji Ä‘umbira Zingiberaceae i upotrebljava se kao zaÄin. Kurkumin, supstanca izolovana iz kurkume, obeležena je kao prehrambeni aditiv znakom E100. Njena uloga je da zaÅ¡titi prehrambrene produkte od sunca. U kombinaciji sa E160b, kurkumin se koristi pri bojenju sira, jogurta, salata, nekih nekih putera i margarina. TakoÄ‘e daje žutu boju pripremljenim senfovima, konzerviranoj piletini i drugoj hrani.
Spermidin je prvi otkrio 1678. holandski nauÄnik Anton Van Levenhuk u uzorku ljudske sperme. Ubrzo nakon toga, spermidin je otkriven u ljudskoj spermi. U telu, spermidin se stvara iz njegovog prekursora putrescina. To je prekursor za drugi poliamin koji se zove spermin, koji je takoÄ‘e važan za cÌelijsku funkciju. Spermidin je poliamin, Å¡to znaÄi da ima dve ili viÅ¡e primarnih amino grupa. Prirodno se javlja u ribozomima /ćelijskim strukturama Äija je uloga sinteza proteina/ i živim tkivima. On igra kljuÄnu ulogu u funkciji i opstanku cÌelija.